НАРОДНИ МУЗЕЈ Аранђеловац

АРХЕОЛОШКА ЗБИРКА

Праисторија

Камено доба
Палеолит Налази палеолитске старости везују се за пећину Рисовачу у Аранђеловцу, у којој је, у времену од пре 50.000 до пре 35.000 година, своје склониште налазила ишчезла људска врста, Homo sapiens Neanderthalensis. У пећинским седиментима откривени су трагови живота неандерталских ловаца и сакупљача плодова: типични мустеријенски троугаони шиљци, листолики шиљци, стругачи, као и коштана оруђа (бодеж, шила).
Неолит је доба земљорадње и сточарства, производње хране и седелачког живота у трајнијим насељима. За неолит је типична широка употреба предмета од печене земље који ће својим облицима, начином израде и особеним украсима одредити читаве културе. У раном и средњем неолиту на простору централног Балкана развија се старчевачка култура којој са подручја Аранђеловца припада насеље са локалитета Поља у селу Бањи.
У позној епохи неолита, кроз читав један миленијум, траје винчанска култура, водећа неолитска култура југо-источне Европе. За старије фазе винчанске културе везује се покретни материјал са Капетанових њива у Белосавцима (предмети утилитарне и култне намене). Млађим фазама припадају бројни и разноврсни налази из насеља на Дизаљци (Липовац/Брезовац), међу њима и обиље антропоморфне пластике која чини значајну колекцију праисторијске збирке. На локалитету Поповића орница у Стојнику откривени су трагови насеља са основама кућа и покретним налазима.
Метално доба
Употреба метала унеће бројне промене и новине како у свакодневни, тако и у духовни живот древних људских заједница на подручју централног Балкана. То су бурна времена честих племенских сукоба и померања становништва, продора нових етничких елемената и друштвеног раслојавања. Постојање култура енеолита (бакарно доба) на овом простору потврђују налази из утврђеног насеља градинског типа са Ћелове главице у Орашцу, а овој епохи припада и налазиште Учитељев предел – Човић гај у Копљарима. Међу налазима бронзаног доба из праисторијске збирке издвајамо изванредан примерак секире израђен у техници ливења и ковања са локалитета Медна у селу Јеловику, а из завршне праисторијске епохе, гвозденог доба, поменућемо црно печену керамичку зделу несвакидашње форме са налазишта Недића трло у Врбици.
Олга Старчевић, виши кустос археолог


Антика и средњи век

На подручју општина Аранђеловац и Топола до сада је регистровано око тридесет античких/касноантичких локалитета. Ради се, пре свега, о остацима вила рустика, од којих је мањи број тек делимично истражен (лок. Вићија у Белосавцима, Врело у Тополи, Зечка у Бањи). У селу Маскару, педесетих година прошлог века, откопани си остаци хореума, а на једном од врхова планине Венчац (Градина/Мали Венчац), 2002. године, извршена су сондажна рекогносцирања касноантичког утврђења, јединог познатог на овом простору.
Покретан материјал из римске епохе који чува Народни музеј у Аранђеловцу мањим делом потиче са археолошких ископавања, а већим делом је у Музеј доспео путем поклона и откупа. Истичу се камени лав из горовичке цркве (2. век), оштећена глава жене од меремера (Трешњевица, 3. век) и неколико стабала камених стубова са Вићије у Белосавцима (4. век). У Античкој збирци су и фибуле, гвоздено оружје и оруђе, фрагментоване металне посуде, бронзане и гвоздене копче, појасни језичци, оловни и керамички пршљенци и тегови, игла, кључ...
Међу средњовековним локалитетима, према досадашњим сазнањима, најбројнији су остаци цркава и манастира. У селу Горовичу код Тополе налазе се остаци цркве са зидовима очуваним у висини почетка свода. Манастирска црква у селу Босути (15. век) истражена је у целини, док су на локалитету Ђурине ћелије у Манојловцима пробним истраживањем 2013. године делимично откривени остаци мање средњовековне цркве, конака и оградног манастирског зида. Од посебног значаја су остаци велике цркве, некрополе и зиданог објекта са приземним и спратним делом откривени на локалитету Дворине/Маџарско гробље у селу Бањи, на падинама Венчаца.
Од средњовековних експоната у Збирци, најзначајнији је надгробни споменик браће Живчић (15. век), пронађен у Врбици код Аранђеловца, са натписом особених палеографских одлика и веома занимљивог садражаја. У оквиру Збирке су и бројни фрагменти фресака који потичу са археолошких истраживања цркве на локалитету Дворине/Маџарско гробље у селу Бањи и цркве на локалитету Ђурине ћелије у Манојловцима.
Владан Миливојевић, кустос


 

Нумизматика

Нумизматичку збирку, у оквиру Археолошке збирке, чине инвентарисани примерци римског новца, као и римски новац опредељен за студијску збирку. У Збирци нема, бар за сада, примерака хеленистичког и средњовековног новца.
Владан Миливојевић, кустос