НАРОДНИ МУЗЕЈ Аранђеловац

У НИТИ СНОВИ УТКАНИ


Овом изложбом смо желели да обележимо тридесет година од када је у наш Музеј донет први етнографски предмет и то ПРЕСЛИЦА из Вукосаваца. Тада је почело формирање етнографске збирке која се увећавала, у првим годинама, справама за производњу текстилних влакана, сламарицама, губерима, ћилимима, а касније и другим предметима везаним за сеоски и градски живот становништва овога краја, тако да сада етнографска збирка броји преко 1.000 предмета.
Припремајући ову изложбу, обишли смо више села наше и тополске општине, која припадају различитим етнографско–географским областима: Јасеници, Шумадијској Колубари, Качеру и Космају. Желели смо да прикупимо предмете карактеристичне за ове области, да пронађемо вуновлачару која ради и видимо где је била ваљарица у којој се некада ваљало сукно. Резултат је био више него задовољавајући. Многе шкриње, неке и са нетакнутом девојачком спремом, биле су отворене за нас. Већину предмета смо добили на поклон (72), нешто откупили (16), а нешто и позајмили (20) за ову изложбу, јер власници нису желели да отуђе наслеђене девојачке спреме својих мајки и бака, а желели су да их посетиоци наше изложбе виде.
Ткање, један од најстаријих заната који се појавио још у неолиту (вертикални разбој), настало је из човекове потребе да заштити тело од временских неприлика.
Обично су жене, у оквиру домаће радиности, ткале за потребе свог домаћинства, али понекад и по наруџбини, као и за продају. Углавном су израђивани предмети за опремање домаћинства: ланени, конопљани и вунени предмети: простирке, покривке, прекривке, платна за шивење пешкира, завеса, столњака, одевних предмета и друго.
Сировине су се стварале у самом домаћинству, на имању, а могле су бити биљног порекла: лан, конопља, памук, као и животињског: вуна, козја кострет и природна свила.
Ткању је претходио дуг и сложен процес прераде текстилних сировина. У технике прераде спадале су: жетва или чупање биљака, квашење и потапање, прерада на трлици, гребенање и предење; шишање оваца, прање вуне, чешљање на више врста гребена, предење, бојење и др. Ткало се на хоризонталном разбоју.
Темом ткања и проучавањем справа и помагала за израду влакана бавили су се наши познати етнолози, научни и теренски радници: Босиљка Радовић, Братислава Владић-Крстић, Сребрица Кнежевић, Милка Јовановић, Петар Ж. Петровић, Добрила Влајковић, Марина Цветковић, Светлана Радојковић, Невенка Бојовић, Божана Ћирић, Зорица Симић, Љубица Живковић, Снежана Томић-Јоковић, Гордана Пајић, Душанка Марковић, Јованка Дражић, Др Јан Кишгеци и други.
Ауторка  изложбе: Лила Дробац – Крстић, дипл. етнолог и кустос педагог