НАРОДНИ МУЗЕЈ Аранђеловац

misa dobelsekУ оквиру музејског Пројекта  „Имамо част, представљамо...“, који за циљ има формирање Збирке завичајних уметника, прикупљана су дела аутора који су на било који начин везани за Аранђеловац. У контакту са уметницима или њиховим породицама отварале су се и оживљавале аутентичне животне приче. Велику пажњу међу нашим суграђанима привукла је интересантна прича о Аранђеловчанину Миши Добелшеку. Ангажовањем Народног музеја на изложби ће по први пут бити приказане његове слике, до сада непознате културној јавности.

О Добелшеку и његовом животу своје импресије и сведочанства доноси његов пријатељ Зоран Плећевић.

„Мирослав Миша Добелшек је рођен 6. новембра 1952. године у Аранђеловцу. Поживео је педесет година и умро 9. октобра 2002. у Белој Цркви. Живот му је већ на рођењу наметнуо невољу, родио се без једне руке. У раној младости је открио сликарство, али и алкохол, и за те две ствари ће бити везан целог живота.
Безброј пута сам гледао како на разапетом платну на вратима собе (никада није имао штафелај у Аранђеловцу) слика као у грозници. Често у руци није имао четкицу, прстима је са палете наносио боју на платно. Иако лаик, приметио сам да је на свим сликама наглашена неравнотежа, поремећена симетрија. Један прамен би био дужи од другог, једно око веће. У неком тренутку упитао сам га зашто, а он ми ништа није одговорио, само је начас подигао патрљак и наставио да ради.
Тек у Вршцу, у психијатријској установи, добио је штафелај и своју радну собу, атеље. Ту сам га затицао сваки пут када сам одлазио у посету.
Миша је први пут у Вршац отишао 1980, са краћим прекидима био је тамо до 1995, када је пребачен у Белу Цркву, на плућно одељење због ТБЦ-а. Ту борави од маја до новембра; исте године пуштен је кући где проводи празнике. У јануару 1996. опет одлази у Вршац и ту остаје до 2001, када му је наново дијагностикована туберкулоза у поодмаклом стадијуму. Поново је пребачен у Белу Цркву где је и преминуо 9. октобра 2002. године.
Пола века суморне туге и муке на леђима. Али у сећањима пријатеља и кћери, постоји сигурно место за Мишу “